6 glavnih HR trendova budućnosti

Budućnost rada oblikovaće dva glavna trenda koja menjaju radna mesta, kadrove i prirodu posla u ovoj deceniji. Prvi trend podrazumeva sve veću upotrebu tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), mašinskog učenja i robotike na radnom mestu. Drugi podrazumeva drugačiju raspodelu radne snage i porast broja zaposlenih na daljinu i samostalnih radnika (po projektima, frilensera, itd).

Usled pandemije izazvane virusom COVID-19, došlo je do potrebe za brzom reorganizacijom radnih mesta. Mnogi elementi onoga što smo nekada doživljavali kao budućnost rada već sada su prisutni u mnogim kompanijama. Ipak, do promena u ovoj sferi došlo je znatno pre pandemije. Iz izveštaja kompanije FlexJobs za 2019. godinu, vidimo da se tokom proteklih 10 godina broj zaposlenih koji rade na daljinu povećao za 91%.

Takođe, broj samostalnih radnika je u stalnom porastu ― iz izveštaja kompanije ADP za 2020. godinu vidimo da je on povećan za preko 15% u odnosu na 2010. godinu. Sve je češća i upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu. U istraživanju kompanije Deloitte iz 2020. godine, vidimo da 71% rukovodilaca u narednoj godini planira da za veštačku inteligenciju izdvoji dodatna sredstva.    

Iz izveštaja kompanije Gartner za 2020. godinu, vidimo da će 41% zaposlenih nastaviti da radi na daljinu na neodređeno vreme, dok ih je pre pandemije bilo manje od 30%. 

Transformacija kadrova i radnih mesta

U poslednjih sto godina, radno okruženje se neprekidno razvijalo. Stalni tehnološki napredak i sve veći broj digitalnih radnih mesta oblikovali su način na koji radimo i radna mesta. Ovo je uticalo i na uloge i veštine koje nam izuzetno dinamična radna kultura nameće. Radno okruženje se i dalje razvija, a od rukovodilaca se očekuju inovativna rešenja koja će omogućiti podršku radnicima u budućnosti.  

• Kako i gde radimo ― Doskora smo mobilne telefone uglavnom koristili za razgovor. Međutim, danas radnici koriste pametne telefone kao portale za sve kompleksniji softver i alate za upravljanje podacima. Prema podacima iz nedavne studije, 87% kompanija zavisi od zaposlenih kojima je na mobilnim uređajima omogućen pristup poslovnim aplikacijama.

  Kada uređaji kao što su laptopovi i mobilni telefoni prošire svoje mogućnosti uz pomoć AI-a i povežu se sa naprednim digitalnim sistemima, radnici više nisu u obavezi da budu u kancelariji. Umesto da se bave dosadnim, rutinskim zadacima, radnici mogu da rade gde god da se nalaze i da radnu energiju usmere na rešavanje problema i na inovacije.

• Radna snaga i promena uloga ― Sa sve prisutnijom upotrebom AI-a u kompanijama, raste i potražnja za aktivnostima koje su pre svega zasnovane na znanju i kognitivnim sposobnostima. Uprkos strahu da će AI i roboti potisnuti običnog radnika, prognoze su mnogo optimističnije.

  Na primer, u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu, vidimo da će nam, uprkos poremećaju pojedinih tradicionalnijih uloga, digitalizacija radne snage omogućiti oko 133 miliona novih radnih mesta do 2022. godine ― govorimo o zanimanjima koja do tada nisu postojala. Pretpostavlja se da će pomenuta zanimanja činiti oko trećinu zaposlenih u velikim kompanijama širom sveta.

• Potražnja za novim veštinama na radnom mestu budućnosti ― Digitalno radno mesto smanjuje potrebu za osobljem u kancelariji. U isto vreme, primetan je i rast potrebe za zadacima koji zahtevaju određena stručna znanja. Od 2000. do 2019. godine, udeo zaposlenih sa diplomom fakulteta porastao je sa 24% na 42%.

  Ostala istraživanja i ostali podaci nam ukazuju na to da je tokom poslednjih 10 godina, na poslovima koji zahtevaju složeno rešavanje problema i inovativno razmišljanje zabeležen rast od oko 20%. Uz pomenuto, dodajmo još i to da je kompleksan nivo računarske i softverske pismenosti od suštinskog značaja za radnika budućnosti.  

Šest trendova i njihov uticaj na budućnost rada

Izuzetni značaj otpornosti i prilagodljivosti odnedavno su u žiži interesovanja mnogih kompanija. To znači da u pogledu radnih procedura primat preuzimaju efikasnost, personalizacija i fleksibilnost. U nastavku dajemo pregled šest glavnih trendova koji oblikuju budućnost rada:  

1. Reorganizacija zaposlenih ― U poslednjih desetak godina, sve je više samostalnih radnika, radnika na daljinu i usko specijalizovanih konsultanata. Statistički podaci nam pokazuju da se frilensing ekonomija u Americi razvija trostruko brže od tradicionalne. Zbog pandemije smo bili prinuđeni na radikalnu reorganizaciju.

   Tokom ovog procesa, stekli smo bolji uvid u pomenuti model zapošljavanja ― za šta bi nam inače bile potrebne godine. Umesto zapošljavanja osoba sa opštim veštinama koje radno vreme provode u kancelariji, sve je češće formiranje dinamičnih timova zasnovanih na veštinama, uz usmerenje na konkretan zadatak, sa strukturom koja nije centralizovana.

2. AI na radnom mestu ― Automatizacijom zadataka i svođenjem grešaka na minimum, veštačka inteligencija je u stanju da preuzme uobičajene, rutinske zadatke. Ovo bi zaposlenima omogućilo da se bave rešavanjem problema i kreativnijim zadacima.

   Sistemi prošireni veštačkom inteligencijom u stanju su da analiziraju i tumače tzv. velike podatke (Big Data) i različite setove podataka uz vrlo precizne i korisne povratne informacije. Ovo će dati vetar u leđa inicijativama za dobrobit zaposlenih, uz viši nivo inovacija i pouzdanije donošenje odluka u svim sferama poslovanja.

   Kada govorimo o budućnosti, neizostavno treba pomenuti i sve prisutniji trend ― „supertimove“. Integrisanje AI-a u sposobne i talentovane timove unapređuje rad tima i dovodi do vrhunskih rezultata, uz prednosti koje nam nude napredna analitika, mašinsko učenje i upravljanje velikim podacima.

3. Raznolikost i inkluzija ― Raznolikost na radnom mestu više nije pitanje pukog poštovanja pravila. Primetno je da u kompanijama raznolikost među zaposlenima dovodi do znatno više inovacija, uspešnih poduhvata i zadovoljstva zaposlenih. U nedavnoj studiji koju je objavio McKinsey, kompanije koje su bile u najvišem kvartilu po nivou raznolikosti nadmašile su konkurente u proseku za 36%.

   Zaposleni koji čine deo raznolikog i inkluzivnog korpusa imaju koristi od šireg spektra kulturnih i životnih iskustava. Uz pomoć napredne analitike i mogućnosti koje nam nudi AI, takvi timovi poseduju konkurentnu i kreativnu prednost na tržištu i u ekonomiji koja se brzo menja.

4. Radnici iz više generacija ― Donedavno je glavni deo radne kulture formiran pod uticajem tzv. bejbi bumera, uz iskustva koja su neizostavan deo pomenute generacije. Trend (i jedan od izazova) radnog mesta budućnosti biće projekcija i razumevanje generacijskih razlika na savremenom radnom mestu i specifičnih potreba i očekivanja svih starosnih grupa.

   Značajan broj zaposlenih je usled skorašnjih promena u strukturi uticao na odliv dela radne snage. Ovim se otvaraju nove mogućnosti, kao i potreba za dodatnim razvojem, planiranjem karijere, upravljanjem talentima i srodnim inicijativama. Savremene HR tehnologije i alati prošireni veštačkom inteligencijom nude nam rešenja za ove kompleksne izazove, nudeći rukovodiocima uvid u specifične potrebe svake generacije.

   To znači da je na ovaj način moguće uzeti u obzir sklonosti ka učenju i radu, a mogućnosti u pogledu koristi i dobrobiti moguće je prilagoditi potrebama svih starosnih grupa.

5. Sticanje novih veština (upskilling) ― Integracija sve sofisticiranije AI i digitalnih rešenja na radnom mestu neminovno zahteva specijalizovanu obuku. Novi način rada uz reorganizaciju zaposlenih vremenski je zahtevan jer podrazumeva složenije komunikacione procese i tehnologije rada na daljinu.

   Usvajanjem AI i novih tehnologija javlja se potreba za sticanjem novih digitalnih veština i ponovnom obukom uz inovativna rešenja za izvođenje pomenute obuke. Na primer, virtuelnom stvarnošću (VR), koja je proširena veštačkom inteligencijom, moguće je personalizovati postupke obuke, a botovi mogu da uče od korisnika i kreiraju podsticajno okruženje prilagođeno specifičnim potrebama i sklonostima ka učenju svakog korisnika.

6. Angažovanje i dobrobit zaposlenih ― Za kompanije je od presudnog značaja mogućnost da budu inovativne, fleksibilne i da idu u korak sa vremenom. Obimno istraživanje koje je sprovedeno tokom 2020. godine, a kojim je obuhvaćeno 17.000 zaposlenih u više od 20 vrsta delatnosti, pokazuje nam da je određivanje prioriteta u pogledu angažovanja zaposlenih od presudnog značaja za izgradnju fleksibilnijih i efikasnijih kompanija.

Budućnost rada ― već sada

Pandemija nam je pokazala koliko je važno biti u stanju da se uspešno prilagodimo nepredviđenim okolnostima. Da bi postale prilagodljive, kompanije bi trebalo da imaju radnike koji su kompetentni i vešti, koji se ujedno osećaju vrednovanim i podržanim od strane poslodavca.

To znači da kompanije moraju da osnaže svoje zaposlene tehnologijama i rešenjima uz koje će oni biti samouvereni i efikasno obavljati radne zadatke. Budućnost je već pred vratima mnogih kompanija koje koriste inovativne ideje i rešenja radi transformacije radnih mesta, radnika i prirode samog posla.