U današnjem intervjuu “O HR karijeri sa” razgovaramo sa Ivanom Canić, HR Direktorkom u kompanii Strauss Adriatic. Ivana nas je kroz set različitih pitanja, sprovela kroz svoju karijeru. Podelila je sa nama svoje iskustvo, oblasti interesovanja, pogled na HR, biznis i liderstvo.
Koja je najveća zabluda sa početka tvoje karijere?
Kada sam počinjala da radim imala sam skromna očekivanja pa samim tim nije bilo mnogo razočarenja ni zabluda. Najveće zablude se nisu toliko ticale biznisa kao takvog ili ljudskih resursa, nego ljudi.
Mislila sam da su svi iskusni menadžeri na visokim pozicijama ujedno i veliki lideri koji svoje liderstvo primenjuju prema svim pravilima i preporukama. Tek kasnije sam dobila objašnjenje otkud toliko teorije (knjiga i treninga) na temu liderstva: deficitarno je u praksi.
Kada bi danas bio/la HR junior, šta bi promenio/la u svom pristupu?
Hrabrije bih ulazila u učenje o oblastima biznisa koje nisu HR. Da sam danas junior, tražila bih prilike za “edukativne izlete“ u sfere logistike, prodaje, finansija, marketinga… Gde god se ukaže prilika. Tražila bih više interdisciplinarnih projekata, pohađala bih edukativne sadržaje drugih biznis oblasti itd.
Koliko se promenio tvoj doživljaj HR-a na početku karijere i sada?
Čini mi se da moj doživljaj HR-a nije mnogo drugačiji danas u odnosu na vreme kad sam počela da radim: značaj i uloga HR-a, problemi i lepote mog posla… Rekla bih da sam imala adekvatan doživljaj svega toga od početka.
Ono što se promenilo vremenom sam ja: mlad HR, prirodno, ima snažnu potrebu da bude voljen od ljudi u organizaciji baš zato što je HR. Sa iskustvom, HR shvata da je važno uraditi ono što biznisu i organizaciji treba. Baš zato što je HR.
Mlad HR, prirodno, ima snažnu potrebu da bude voljen od ljudi u organizaciji baš zato što je HR. Sa iskustvom, HR shvata da je važno uraditi ono što biznisu i organizaciji treba. Baš zato što je HR.
Koje su to veštine i znanja koja HR treba da razvije i unapređuje tokom karijere?
HR nije mnogo različit od svih drugih oblasti po ovom pitanju: set kompetenci koji bi bilo poželjno razviti je širok i raznovrstan. Pored stručnih znanja iz oblasti, potrebno je razviti i digitalnu pismenost, poznavanje biznisa/industrije i čitavu lepezu takozvanih “soft skills”: prezentacione veštine, upravljanje ljudima, organizacija vremena, krizni menadžment, pregovaranje itd.
Koji je tvoj najveći izazov na trenutnoj poziciji i kako ga rešavaš?
Danas moj najveći izazov leži u tome kako sa malim timom (dve osobe u HR) realizovati toliko toga što je potrebno, što bismo želeli i što bi bilo sjajno uraditi.
Pogotovu posle pandemije, želja i planova da se doprinese organizaciji je mnogo. Vreme i zahtev za prioritizacijom su ograničavajući faktori. U svakom slučaju, srećna sam što nije obrnuto: ne bih volela da želja i planova nema a da su mogućnosti beskrajne.
HR i biznis – kakvo je stanje na toj relaciji danas po tvom mišljenju?
U odnosu na pre 15 ili 20 godina, rekla bih da je odnos biznisa i HR-a prirodniji, bliskiji i “osvešćeniji”. Potreba za HR-om u kompaniji više nije tema za diskusiju i to dovodi do boljeg razumevanja, bržeg prihvatanja i bolje saradnje. Biznis je prihvatio HR kao svog ravnopravnog člana. Ostalo je još da HR prestane da preispituje i sumnja u to.
HR kao strateška poslovna funkcija – šta nam nedostaje da bismo ovo ostvarili?
Da bi HR ostvario svoju stratešku funkciju trebalo bi konačno da prestane o tome da priča na način kao da je to neka nedostižna želja. Tokom cele karijere slušamo o ovoj temi: HR stalno priča o ovome a potrebno je prestati pričati i ovu ulogu jednostavno… zaslužiti i uzeti.
Duhovite osobe ne idu okolo i ne pričaju kako su duhovite, zar ne? Te osobe su jednostavno duhovite i svi oko njih to znaju. ☺ Rekla bih da HR više troši energije da proklamuje sebe kao stratešku funkciju nego da je jednostavno… živi.
Biznis nas u tome ne sprečava. Biznis nije prepreka za to. Kada sam bila mladi HR, bilo je nerealno očekivati da imam stratešku funkciju za stolom. Danas smatram da je imam i da je ona neupitna. Ne zato što je biznis prihvatio mene kao HR nego baš obrnuto: ja sam radila na tome da prihvatim biznis kakav jeste i uključim se u njega.
Rekla bih da HR više troši energije da proklamuje sebe kao stratešku funkciju nego da je jednostavno… živi.
Koji segment HR-a najradije istražuješ?
Organizaciona kultura je već godinama oblast koju rado istražujem i ne može da mi dosadi. Ne samo da je tema sveobuhvatna, strateška i široka nego je i meni zanimljiva fenomenološki. Srećom, istraživanja i teorije na ovu temu ima sve više a i svest biznisa o značaju iste raste kroz vreme.
Tvoja preporuka za one koji ulaze u HR danas, a nisu početnici u poslu je…?
Jedina preporuka o karijeri koju bih mogla da dam svima, pa i onima koji ulaze u HR, je da je život previše kratak da bi ga čovek proveo nezadovoljan na poslu.
Menjajte, tragajte, istražujte, probajte, učite, ne odustajte dok ne nađete mesto koje vas ispunjava. A kad nađete takvo mesto, tek onda ne prestajte da učite, probate, tragate, istražujete jer je to način da na tom mestu i ostanete ispunjeni. “Neće svemir sve sam, moraš nešto i ti”.
Ako bi promenio/la industriju u nekom trenutku, šta bi te uvek vratilo HR-u?
Imala sam priliku da promenim sferu rada: posle 13 godina u HR, prešla sam u prodaju. To je bilo nezamenljivo i značajno iskustvo koje me obogatilo na mnogo nivoa.
Vratila sam se HR-u jer sam osećala da se u toj oblasti ipak najbolje ispoljava moja priroda, neki moji talenti i da tu dajem dodatnu vrednost. Ipak, presudilo je to što sam u prodaji shvatila da je HR baš ono što volim najviše da radim i što čini da se osećam kao “ja”.
Najvažnija lekcija koju si naučio/la u dosadašnjoj karijeri?
Postoji čitav spisak lekcija na koje sama sebe često podsećam:
“To što si u manjini ne treba da te obeshrabri, baš naprotiv.”
“Hrabrost i izlaženje iz zone komfora se uvek isplate.”
“Radi posao na način da možeš mirno da spavaš i zadržiš svoj integritet.”
