Poslednjih godinu i po dana mnogo je pažnje posvećeno problemima koje je kompanijama, u organizacionom smilu, izazvala pandemija Covid-19. U medijskim tekstovima fokus je najčešće bio na izazovima rada od kuće, ali pitanje na koje bismo želeli da skrenemo pažnju tiče se problema koje u kovid-režimu rada imaju ljudi koji „na daljinu“ upoznaju nove kompanije, tim i pozicije.
O tome sa kakvim su se problemima susreli, kakva su im bila očekivanja a kako su se stvari zaista odvijale, kada su početkom 2020, u vreme proglašavanja vanrednog stanja u Srbiji, stupili na nove pozicije u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija razgovarali smo sa Mirkom Gutićem – Premium Sprits&Coffee menadžerom i Sašom Markovićem – menadžerom prodaje.
Reč je o dvojici vrhunskih stručnjaka koji su ključne korake u svojim karijerama, igrom slučaja, gradili u istim kompanijama. Svoju dvadesetogodišnju karijeru, Saša je započeo u Proctor&Gamble, gde se razvijao kroz različite pozicije u prodaji, a kasnije i u marketingu:
„Nakon toga sam prešao u Philips, gde sam promenio nekoliko pozicija i vodio marketing ili cele operacije na više različitih tržišta (Češka, Slovačka i Mađarska). Zatim me put vodi u Ameriku gde postajem senior marketing direktor za Ameriku i Kanadu. Tri godine sam radio sa vrlo inspirativnim organizacijama, od Amazona, preko Facebooka, do Marvela… Apsolutno fenomenalno iskustvo“.
Mirko za najznačajnije momente svoje četrnaest godina duge karijere takođe smatra rad u Proctor&Gamble u kom je imao kros-funkcionalnu karijeru u logistici i prodaji, a zatim u Philips-u, gde je proveo osam godina:
„Tu sam prošao kroz razne pozicije, od menadžera prodaje, generalnog menadžera do trade marketing pozicije za region bivše Jugoslavije. Poslednje tri godine karijere u Philips-u proveo sam u Americi, u Pitsburgu, na pozicijama za razvoj poslovanja i cenovne strategije.“
Za povratak u Srbiju i dalji razvoj karijere ovde odlučili su se iz dva razloga. Prvi je svakako blizina porodice, a drugi je, bez razmišljanja, nastavak karijere u kompaniji čiji set vrednosti dele, koja je moderno organizovana, agilna i spremna da isprati njihove ambicije za dalji razvoj. Uvođenje epidemioloških mera ih je obojicu zateklo na samom početku rada:
„Mirko i ja smo prihvatili ponude pre nego što je počeo Kovid, s tim što sam ja bio na odmoru između dva posla u trenutku kada se krenulo sa uvođenjem mera. Kada sam se vratio u Srbiju i otišao u firmu, obezbeđenje mi je na kapiji dalo lap-top i telefon, i vratilo me kući, tako da su prošli meseci pre nego što sam neke ljude video uživo“, opisuje Saša svoje iskustvo.
Prethodno iskustvo rada na daljinu je svakako pomoglo i Mirku i Saši u novonastaloj situaciji. Ipak, naglašavaju da je teže nego kada imaš lični kontakt sa ljudima. Saša kaže da je mnogo lakše graditi poverenje kada imaš priliku da pored strukturisanih sastanka i rutina, sretneš ljude u hodniku, popiješ kafu sa njima i provedeš neko vreme u opuštenom razgovoru.
Mirko se slaže da je mnogo lakše povezati se sa ljudima u office space-u, pogotovo što je pred njim bio dodatni izazov jer je njegov novi tim prolazio određenu reorganizaciju što je bilo teže sprovesti online. Ipak, za razliku od Saše, Mirko je pre uvođenja mera proveo dve nedelje u firmi, pa je imao priliku da koliko-toliko upozna ljude sa kojima će ubuduće raditi:
„Tek kada je doneta odluka da se prebacujemo na rad od kuće, počeo sam da shvatam razmere problema koji će nastati i u radu sa timom, ali i zbog toga što je Premium Spirits kanal, koji ja vodim, bio jako pogođen. Takođe, brinuo sam se da će doći do seče troškova zbog gubitaka u prva dva meseca vanrednog stanja.’’
Iako je bilo potrebno izvesno vreme da se neophodne promene sprovedu i legnu na mesto, Mirko je veoma zadovoljan podrškom koju je dobio od svog line managera, kao i trudom koji je njegov novi tim uložio kako bi zajedno pronašli najbolji način da sve planirano sprovedu u delo. ’’Trebalo nam je određeno vreme da sprovedemo neophodne promene, ali od početka ove godine mogu da kažem da se krećemo u željenom pravcu.“
Globalna pandemija definitivno je imala negativan uticaj na mnoge grane privrede. To je zapravo prouzrokovalo i ozbiljne rezove, restrukturiranje, smanjenje svih troškova pa i radnih mesta pa Saša kaže da je strepeo da će i njega na novoj poziciji dočekati slična situacija – a dogodilo se upravo suprotno.
„Ono što je ’zakucalo’ moju ljubav prema kompanija Coca-Cola HBC Srbija je činjenica da je sve bilo podređeno očuvanju radnih mesta i zdravlja ljudi – naša kompanija više od svega vrednuje svoje ljude. Ni u jednom trenutku na sastancima liderskog tima mi nismo razgovarali o smanjenju broja zaposlenih.
Umesto cutting mindset-a, čak i u ovom izazovnom trenutku naišao sam na growth mindset. Meni je to zaista prijalo jer je to okruženje u kakvom želim da radim.“
Sada, sa vremenske distance od godinu i po dana, Saša i Mirko u svojim prvim koracima u ovoj kompaniji, koji su se desili u najnepovoljnijem mogućem trenutku, pronalaze i dobre strane. Saša misli da je, za njih dvojicu, čak postojala prednost što su došli u tom trenutku, jer su se svi našli u situaciji u kojoj nikad nisu bili:
„Zbog toga mi, kao lideri, nismo osetili onaj pritisak da znamo manje od ljudi sa kojima radimo, nego smo zajedno krenuli da iznalazimo rešenja, što je sam period integracije, shvatanja, učenja učinilo kraćim. Jednostavno, u datoj situaciji smo morali brže da se prilagodimo, što je nagrađeno poverenjem od strane tima jer su i oni tražili pomoć i načine da se snađu u datoj situaciji.’’
Mirku je prilikom prelaska u ovu kompaniju bilo važno da razume šta je ključno na toj poziciji, koja su ključna očekivanja od njega, koje su to ’poluge’ koje čine da se biznis odvija. Takođe mu je bilo vrlo bitno da, pre svega, ima razumevanje svog nadređenog:
„Tu moram da priznam da stvari zaista jesu bile onakve kako sam i očekivao, i vrlo sam zadovoljan, što podrškom tokom onboarding procesa, što razumevanjem onoga što je potrebno da se uradi. Oklonosti nam nisu išle na ruku, u smislu da HoReCa kanal uopšte nije radio, ali ja ni u jednom trenutku nisam osetio pritisak da moramo da gasimo požare na neke potencijalno negativne načine dugoročno gledano, već da se fokusiramo – okej kriza je, moramo da je menadžujemo, ali ona će u svakom slučaju proći, tako da je fokus bio na tome šta radimo da se pripremimo za to kada ona prođe.
Tu su moja očekivanja ispunjena. Imao sam punu podršku da se bavim postavljanjem stvari za budućnost (o čemu smo razgovarali i pre nego što sam došao u kompaniju) i u sadašnjem trenutku vidim da te stvari već itekako daju rezultate.“
Mirko i Saša smatraju da je u „novoj realnosti“, kako se najčešće označava period pandemije, najvažnije uspostaviti rutinu i posvetiti pažnju svakom od zaposlenih koji rade od kuće, shvatiti šta je to što je njima problem, kao i koliko je drugačija perspektiva onoga ko sedi u kancelariji nasuprot onome koji radi od kuće.
Potrebno je komunikaciju održavati „živom“ i onaj osećaj bliskosti i povezanosti koji se temelji na ličnim kontaktima i međusobnim interakcijama. Takođe, podrška i razumevanje kolega i rukovodioca su od izuzetno velike važnosti.
Svaka velika promena je zapravo izazov. Tako je bilo kada smo prešli na rad od kuće, tako će biti i kada se vratimo u kancelarije. Ukoliko damo priliku svakom zaposlenom da razgovara o stvarima koje ga muče, stvarima koje su dobre i stvarima koje treba unaprediti, moći ćemo da da razvijemo sebe i svoj potencijal, učimo iz grešaka i zajedno gradimo i rukovodimo dalji rast kompanije koja je lider u mnogim oblastima ali i jedan od najpoženjijih poslodavaca već dugi niz godina.
