“Ko sam ja?” jedno je od najtežih i najnezgodnijih filozofskih pitanja koje je mučilo mnoge velike filozofe. U kontekstu savremenog života i posla “ko si ti?”, pitanje identiteta, jedno je od najinteresantnijih koučing pitanja. Kad smo već kod pitanja, dobro pitanje je šta je ustvari identitet? Kembridžov online rečnik (www.dictionary.cambridge.org) identitet definiše kao “ko osoba jeste, ili kvaliteti osobe koji je čine drugačijom od ostalih.” Nije baš precizno ali pitanje je može li uopšte biti preciznije od ovoga?
Poslednjih godina duštvene mreže su preplavljene motivacionim citatima koji savetuju da je ključ sreće i dugoročnog uspeha naći pravog sebe. Kad takav citat potpiše neka poznata osoba onda on deluje još smislenije i zvuči još istinitije.
“It takes courage to grow up and become who you really are” – E.E.Cummings
Iako ovo sjajno zvuči, pitanje je možemo li da pronađemo pravog sebe? I ko je ustvari taj “pravi ja”? Između ostalog za sebe mogu da kažem da sam trener i kouč koji skoro 15 godina podržava klijente da postignu svoje ciljeve. To su najčešče vrlo konkretni, merljivi rezultati, opisani kroz procente, brojeve i sl.
U individualnom i timskom koučingu, ceo koučing projekat je, najčešće, organizovan tako da klijent razvije sopstvene strategije i nađe internu motivaciju kako bi postigao željeni rezultat. Retko se dešava da klijenti dođu na koučing se idejom da nauče ili da prepoznaju ko su ustvari oni? Ili kako se tokom vremena menjaju i ko postaju? Iako je retko tema koučinga, pitanje identiteta je po pravilu jedno od najvažnijih koučing pitanja.
Svi imamo u iskustvu premene na nivou identiteta. Promene tokom života su neminovnost, ali interesantno pitanje je možemo li da preuzmemo aktivnu ulogu u izgradnji ili transformaciji sopstvenog identiteta? Ovim tekstom želim da vam predstavim šta sve identitet može biti i umesto da vam ponudim istinu, radije bih da vam pomognem da otvorite nekoliko važnih pitanja koja vam mogu pomoći da bolje upoznate sebe i razumete put dosadašnje i naslutite pravac buduće promene vašeg indentiteta.
Identitet kroz prizmu profesionalnog kouča
Iz perspektive profesionalnog kouča identitet je dinamička i multidimenzionalna struktura koja organizuje naše ponašanje, utiče na izbor ciljeva na kojima radimo i strategija koje koristimo u svim oblastima života. Dinamička znači da se menja tokom vremena (čak i na dnevnom nivou), a multidimenzionalna znači da postoje različite dimenzije identiteta koje, u različitim situacijama, mogu biti aktivirane pojedinačno ili istovremeno.
Pored toga, različite dimenzije identiteta možemo iskusiti i čulno opisati. Jednom aktivirane dimenzije našeg identiteta usmeravaju naše ponašanje u pravcu validacije, odnosno dobijanja potvrde od strane okruženja u kome delamo. Istovremeno, različite dimenzije našeg identiteta se ponašaju kao filteri selektivne percepcije i interpretacije.
Razvoj identiteta svakako podržava postignuće u konkretnoj životnoj oblasti, istovremeno ekstremni rezultati u određenoj životnoj oblasti utiču na promene na nivou identiteta.
Dimenzije identiteta
Najočiglednija dimenzija identiteta je fizička dimenzija. Ljudi se skoro u potpunosti identifikuju sa svojim fizičkim izgledom. Manjak ili višak kilograma izaziva promenu raspoloženja. Komentari tipa “promenio si se” mogu lako da izazovu emocionalnu reakciju sagovornika. Neki ljudi kažu da “ulažu u sebe” tako što aktivno rade na poboljšanju fizičkog izgleda. Setite se filma “Face off” sa Džonom Travoltom i Nikolasom Kejdžom u kome glavni junaci zamenjuju lica – ne znam da li je ovo moguće u moguće uraditi ali ideja da sa nekim zamenim lice ili da sebe zamislim u telu druge osobe je blago jeziva.
Druga dimenzija identiteta je socijalna dimenzija. Pored fizičke dimenzije nju je najlakše razumeti. Ona se ogleda kroz različite uloge koje imamo u životu, kao i kroz to kako te uloge bivaju validirane (ili ne) od strane ljudi sa kojima stupamo u interakciju na dnevnom nivou. Teorija uloga je jedna od najranijih teorija identiteta. U knjizi “Teorija identiteta” McCall i Simons pišu da u interakciji sa okruženjem mi konstantno težimo da verifikujemo minimum jedan od četri identiteta:
- Osnovni identitet: koncept i emocije koje imamo o sebi kao osobama koje nosimo sa sobom u većini interakcija sa drugima
- Socijalni identitet: koncept koji imamo o sebi zbog toga što smo deo porodice, kompanije, grupe prijatelja i sl. Kad god je moguće mi želimo da nam uloge roditelja, prijatelja, rođaka, menadžera budu potvrđene od strane ljudi sa kojima interagujemo.
- Grupni identitet: koncept koji imamo o sebi koji uključuje pripadnost određenoj grupi, zajednici ili narodu, npr. biti Srbin, biti Beograđanin, biti partizanovac ili zvezdaš.
- Uloga u okviru sistema: Subjektivna predstava koju imamo o sebi u okviru nekog sistema a za koju tražimo validaciju od strane drugih činioca sistema (npr biti lider).
Okruženja u kojima validaciju ne dobijemo smatramo neprijatnim, čak i neprijateljskim dok ona koja podržavaju našu samopercepciju smatramo prijatnim i prijateljskim. U njima se bolje osećamo pa samim tim, postoji mogućnost da napravimo i bolje rezultate. Kroz prizmu socijalne dimenzije, evo sada dok pišem ove redove, ja nisam ono što ja mislim da jesam, niti sam ono što vi mislite da jesam, ja sam ono što ja mislim da vi mislite da sam. Upravo taj identitet mi omogućava da se moje veštine i znanja angažuju u svrhu pisanja ovog teksta.
Sledeća dimenzije identiteta je psihološka dimenzija. Naša osnovna struktura ličnosti se razvija do šeste godine i ona u velikoj meri uslovljava naš potencijal za bavljenje određenim poslovima, ono što nam je bitno u životu, naše rekacije u kritičnim situacijama i slično. Ukoliko je poznajemo, i razumemo kako da koristimo sve potencijale spostvene ličnost, postajemo fleksibilnija osoba, koja zna kako da u svakoj situaciji “energizuje” deo sebe koji je najadekvatniji i koji će joj omugućiti da pruži svoj maksimum.
Od svih modela koje poznajem PCM (Process Communication Model) daje najbolju kombinaciju praktičnosti i dubine. Reč je modelu koji omogućava razumevanje dubinske strukture ličnosti a koji je NASA više od 20 godina koristila u selekciji astronauta. PCM ne govori o tipovima ličnosti, već o tipovima unutar ličnosti. Svako od nasi ima, svoju, jedinstvu kombinaciju 6 tipova u ličnosti koji imaju različite potrebe, koje motivišu različite stvari i iz različitih razloga ulaze u konflikte i stresna stanja. Spoznaja sopstvene psihološke dimenzije identiteta nam omogućava da bolje razumemo sebe i sopstvene potrebe, razumemo kako ulazimo i izlazimo iz stresa, zašto sa nekim ljudima ulazimo u konflikt i kako da kada konflikt nastane ipak nađemo konstruktivno rešenje sa različitim sagovornicima.
U konekstu rada sa klijentima često postoji zahtev upravo za integracijom delova ličnosti koji se ne koriste dovoljno. Jedno kada klijent integriše ove delove sopstvene ličnosti promena ponašanja postaje laka i jednostavna. Razvoj interne fleksibilnosti podrazumeva angažovanje onih delova ličnosti koji su nam trenutno daleko od onoga što je osnovna snaga našeg karaktera ili osnove psihološke dimenzije identiteta.
Interesanta i pomalo alternativna, na redu je energetska dimenzija identiteta. Neko će se složiti a neko neće, ali ne možemo da ignorišemo činjenicu da mi jesmo i energetska bića. Različite metode energetskog rada mogu nam pomoći da u pravom smislu budemo kompletnija osoba. U praktičnom smislu, ukoliko se bavite sopstvenim energetskim stanjem na indirektan način utičete i na stanje osoba sa kojima živite i radite.
Poslednja dimenzija identiteta na koju treba obratiti pažnju je intuitivna dimenzija. Obratite pažnju da ljudi često koriste izraze tipa “nešto u meni me vuče napred (ili nazad)”. Iako je ovo metafora, to “nešto u meni” možemo smatrati “sakrivenim” delom ličnosti koji vuče na svoju stranu. Ključ je naučiti kako da prepoznamo i protumačimo impulse koji dolaze iz nesvesnih delova ličnosti. U kontestu rada sa klijentima intuitivne delove ličnosti zovemo jednostavno “deo”.
Ličnom trasformacijom krenite u susret promenama
Dakle, naš identitet je ustvari skup različitih dimenzija i njihova svakodnevna dinamika. On se menja od trenutka do trenutka i ove promene su najvećoj meri posledica promena u spoljašnjem svetu, odnosno promene bivaju inicirane spoljašnjim faktorima. Vraćamo se na ključno pitanje sa početka teksta: Postoji li način da, u datom kontekstu, barem delimično upravljamo sopstvenim identitetom? Moje iskustvo u ličnom radu i radu sa klijentima govori da je to, ne samo moguće, već i neophodno.
U svetu koji se velikom brzinom menja, otkrivanje novih ličnih potencijala i delova sopstvene ličnosti je ključ uspeha. Ako pođemo od pretpostavke da smo mi sve ono što mislimo da jesmo i uvek mnogo više od toga, dolazimo u poziciju da izbor uvek postoji, a ako razumemo da je identitet mulditimenzionalan i da on organizuje ponašanje, onda je moguće naći i način.
Ključ razvoja identiteta je kreiranje novih iskustava i sposobnost učenja iz istih. Svako od nas ima lične potencijale za koje ne zna da postoje, niti drugi ljudi mogu da ih primete. Ovi potencijali se mogu otkriti i mogu izaći na svetlost dana samo kroz iskustva u zoni nepoznatog. Neki ljudi imaju razvijenu sposobnost introspekcije i refleksije, drugi su spremni da lako kreiraju nova neočekivana iskustva, ali za aktivni rad na razvoju indentiteta potrebna su oba – i interna fleksibilnost i sposobnost osobe da „energizuje“ sve delove sopstvene ličnosti.
Profesionalni koučevi trebalo bi da obrate pažnju da ukoliko sa klijentima rade isključivo na konkretnim materijalnim rezultatima, čak i kada njihovi klijenti postignu željene rezultate, lako se može desiti da oni neće biti održivi. Održiva promena zahteva promenu na nivou identiteta. Brzina promene u svetu je toliko velika da je i najfleksibilnijima među nama teško da održe brzinu lične transformacije kako bi bili u koraku sa vremenom. Zato budite ispred svog vremena, umesto da reaktivno čekamo da nas promena u realnom svetu tera u ličnu transformaciju – obrnite igricu… ličnom trasformacijom krenite u susret promenama.
