Potreba za istraživanjem motivacije javila se kao odgovor na pitanje – da li postoje jednostavne, ali korisne metode koje primenjuju ljudi koji imaju izraženu jaku motivisanost ka ciljevima i rezultatima u dnevnim rutinama? Rezultati su pokazali da je motivacija stvar discipline, odluke i navike
Pročitajte o deset zajedničkih komponenti koje smo našli kod visoko motivisanih zaposlenih:
Motivacija je konkretna akcija i konstanta
Skoro svaki učesnik u istraživanju kojem je bila visoka motivacija imao je kratku rutinu kojom je pokretao motivaciju. Uobičajene rutine poput jutarnjeg vežbanja, kafe ili doručka sa najbližima su podsticale stanje u kome su se osećali dobro.
Ni jedan od učesnika nije opisivao kompleksnu radnju, imali su jednostavne i lako ponovljive akcije koje su im pokretale određene misli i emocije koje bi im dale fokus ka stanju u kome žele da budu.
Oslobađanje od pritiska da budemo savršeni
Jedan od vlasnika pričao je otvoreno o svojim greškama na najsmešniji način. On je od svake svoje greške napravio humoristični set okolnosti i njegovog razmišljanja u tom trenutku. Iako su ga neki od rezultata dosta koštali on je pričao o njima i svom učenju kroz njih na najpozitivniji način.
Kaže da je toliko puta pao da je samo kroz njih i na kraju uspeo, jer kako on kaže „greške su me naučile finese o kojima niko nije pričao. Na njima sam napravio svoje uspehe. One su me naučile da mislim i pobedim konkurenciju.
Svaki put kad su mislili da nestajem sa tržišta zbog rezultata koje sam dobio, uspevao sam da nađem rešenja i nije im bilo lako kada su me opet videli u igri.“
Greške su dozvoljene i korisne, uče nas da razmišljamo, budemo istrajni i fleksibilni. Greške čine sastavni deo svakog uspeha.
Primena onoga što smo naučili
Učesnici su pričali o različitim vidovima edukativnih programa koje su prolazili. Govorili su da se na taj način inspirišu, podržavaju i da ih edukacija čini kreativnijim.
Svako od njih je menjao programe dok nije našao ono što mu prija i donosi promenu rezultata u željenom pravcu. Navodili su ovo kao deo građenja motivacije i menjanja ili poboljšanja načina razmišljanja.
Ni jedna knjiga, niti edukacija ne pomaže dok to znanje ne primenimo u praksi. Svako je drugačiji i izazovi koje imamo su specifični, time i edukacija treba da bude prilagođena ciljevima.
Bez sprovođenja i primene onoga što se naučilo ili čulo neće biti nikakvih promena niti novih rezultata.
Učenje od drugih – kroz njihove greške i uspehe.
Deljenje puta do uspeha ohrabruje druge da nastave dalje, da se bude sa novom voljom i mislima. Ako ne nalazimo u okruženju, danas imamo i drugačije načine da nađemo uspešne ljude koji dele svoje puteve do uspeha.
Bez autentičnosti nema dugoročnije motivacije.
Odličan put je istraživanja sopstvene motivacije.
Naši sagovornici su imali potpuno različite stvari koje im pokreću motivaciju. Koliko god da su sličili odgovori jedni drugima, mi smo mogli da ih kategorišemo i generalizujemo, ali detalji koje su navodili su bili jedinstveni.
Svako od njih je prepoznavao da neke od njihovih kolega imaju slične rutine, ali nisu isto tako reagovali na njih kao oni.
To je više govorilo o njihovom internom shvatanju te radnje i okidaču koji ih pokreće. Kada smo ih pitali kako su našli šta ih motiviše odgovori su nam da su nalazili određene radnje koje pokreću određeno stanje koje im prija.
Fokus i ciljevi.
Bez obzira da li pričali o velikim karijerinim ciljevima ili manjim nedeljnim / mesečnim fokusima, bitno je da imamo nešto ka čemu idemo.
Cilj nam na jednostavan način drži fokus i drži nas u određenom ritmu delovanja. Svakako da svaki cilj ima i vremenske okvire, što nas drži i pod određenim pritiskom.
Jasnim fokusom i odrednicama do cilja, prelazimo prepreke što nas jača. Sve dok znamo pravac kretanja lakše je da se motivišemo. Rasipanjem fokusa rasipa se i motivacija.
Svako od sagovornika imao je jasan cilj ka kome se kreće. Neki su imali izazov sa nerealnim vremenskim okvirima, ali su pričali da koliko god bi pomerali vremenske okvire cilja nikada nisu pomerili ono što žele da ostvare. To im je jedina nepromenljiva tačka.
Balansiranje između svih delova života.
Kroz razgovore smo čuli da su se naši sagovornici često borili sa balansiranjem poslovnog i privatnog života. Čest izazov je bio da nađu vreme za sebe, a da budu dovoljno posvećeni porodicama, familiji i prijateljima.
Većina sagovornika je imalo jasno postavljene prioritete i uvid da ne mogu da stignu sve da urade tokom jednog dana ili nedelje.
Strateški su pristupali balansiranju poslovnih i privatnih obaveza i trudili se da ne postave sebi prevelike zadatke koje ne mogu da ispune.
Ukoliko stavimo preveliki fokus ka jednoj oblasti života, ostatak počinje da trpi. Normalno je da na kraći period imamo fokus na specifičnu oblast, ali samo na kraće vreme. Snaga, inspiracija i kreativnost dolaze iz različitih delova života.
Promena stava znači i pokretanje motivacije.
Zavisnost od ustaljenog stava i nefleksibilnost govori da ne želimo da se motivišemo. Takođe pokazuje da smo se zatvorili i da ne prihvatamo da stvari mogu da izgledaju drugačije.
Često smo čuli o nepromenljivim okolnostima na poslu. Jedan od zaposlenih nam je pričao kako je uspeo da promenom svog stava promeni i svoje stanje i pokrene motivaciju uprkos okolnostima koje se nisu promenile. Motivacija je nastala prihvatanjem okolnosti i istraživanjem novih stvari koje mogu da ga pokrenu.
Takođe, promenom stava prema samom poslu koji trenutno obavlja. Njegov stav je „ako ne možeš da promeniš okolnosti, a želiš da istraješ ka cilju, jedino što možeš da promeniš si ti.“
Spremnost da ostanemo motivisani.
Izbor da budemo motivisani, kao i da ostanemo demotivisani je ličan izbor. Samo naša lična rešenost ka određenom stanju može da nas promeni.
U svakom razgovoru koji smo imali smo saznali, da naši sagovornici sa visokom motivacijom su imali disciplinu i jasan cilj da svakodnevno budu motivisani.
Čak su u nekim trenucima napadali drugačije izbore [1] i bili žustri prema ljudima koji su demotivisani, napadajući njihov izbor ponašanja i razmišljanje.
Bez obzira kakav smo mi imali stav tokom istraživanja, sva naša pitanja su bila neutralna i ista za sve. Različitost u odgovorima naših sagovornika govorila je o njihovim izborima.
Stvaranjem lične motivacije inspirišemo timove.
Najinspirativniji primer smo našli kod jednog od direktora i njegovog tima. Intervjuišući ih, čuli smo da ih on često smiruje svojim stavom uveravanjem da će sve biti u redu. On svaki dan sa svojim timom deli primere uspeha, koristi svaki trenutak da ih inspiriše i svakodnevno ih fokusira ka ciljevima.
Kažu da samo sedenje sa njim, makar na 2 minuta ih toliko motiviše da su onda ceo dan u tom stanju. On nije uvek pozitivan, samo se uvek suočava sa činjenicama i usmerava ih ka rešenju ili promeni. Takav stav čitav tim drži na vrhuncu njihovih mogućnosti.
Odnos prema poslu i timu koji imaju nam je pokazao koliko jedna osoba može pozitivno da utiče na druge, ali da im i osvesti važnost ličnog stava i autentičnog načina razmišljanja.
Primeni 10 komponenti koje čine motivaciju i učenje kroz njih je ono što pokreće promenu. Za početak svako bi mogao da izabere 2 stavke koje će da primeni privatno i još 2 koje će da primeni u svom timu ili organizaciji. Svakako da će rezultat doći ukoliko ostanemo disciplinovani, jer motivacija i jeste disciplina.
