Da li nam je virtuelna realnost uopšte trebala?
Koliko sam se puta zapitala kako bi bilo dobro da iskusim nešto, a vreme, mesto, novac mi to nisu omogućavali. Koliko puta sam čitanjem ili učenjem razmišljala kako bi bilo bolje da je to nekako slikovitije objašnjeno ili prikazano.
Virtuelna realnost je postala deo našeg vremena i života i tu će da ostane. U eri kompjutera, tableta, smart telefona, korišćenje virtualne realnosti u edukaciji deluje kao logičan sled i omogućava da se bilo kakav materijal pretoči u iskustveno učenje kao i da postane aktivno iskustvo a ne više pasivno prihvatanje informacija. Umesto da zamišljamo scenario ili čitamo studije slučaja kako bismo primenili znanje, sada ga možemo doživeti.
Virtuelna realnost omogućava interakciju i kreira nezaboravno iskustvo. Ubacuje nas u svet koji zaokuplja sto posto naše pažnje. Izuzetno je zabavna i omogućava maksimum angažovanosti.
U današnje vreme kada deo svakodnevnih aktivnosti podrazumeva konzumiranje različitih digitalnih sadržaja kao što su društvene mreže, google pretraživanja, forumi, on line štampa i druga literatura, podrazumeva se da ćemo učiti na ovaj način.
Uzimajući u obzir sve što sam navela, HR stručnjaci jedva su dočekali virtuelnu realnost koja im nudi potpuno novi i izazovni način da poboljšaju efikasnost učenja i iskustvo zaposlenih u svim delovima HR procesa.
Vrlo primenjivano je do sada u edukaciji, pogotovu korisno za sadržaje koji možda sami po sebi nisu dovoljno izazovni i imaju dosta informacija koje nisu tako slikovite. Vreme pandemije koje je gurnulo u prvi plan sve online aktivnosti, virtuelnu realnost dodatno nameće kao izuzetno dobro rešenje u svakom okruženju.
Da li je sve moguće sa VR?
Virtuelna realnost doprinosi tome da je danas u edukaciji sve moguće. Na nama kao kreatorima edukativnih sadržaja u virtuelnoj realnosti je da pustimo mašti na volju i budemo što smeliji i inovativniji prilikom kreiranja samog sadržaja. Potrebno je da se oslobodimo ustaljenog načina razmišljanja kako edukacija u kompanijama treba da izgleda.
Umesto da mislimo da je najbolji način učenja ako smo u strogo formalnoj atmosferi, da sadržaj treba da se prenosi samo kroz strogo poslovne termine i da koristimo samo ustaljene metode rada, naprotiv, treba da imamo u vidu da su učesnici ljudi koji traže zabavu i stimulaciju i žele da iskuse nešto novo te je potrebno da im privučemo pažnju sadržajem pogotovo jer su u današnje vreme izloženi svakakvim stimulusima.
Ovim pristupom znanje je dostupno u svim delovima sveta i bez obzira gde je kreirano može ga bilo ko bilo gde koristiti. Učesnicima je omogućeno da eksperimentišu i razvijaju sposobnost razmišljanja izvan okvira. Što je više sadržaj gejmifikovan tj. primenjeni su principi iz igrica u samom sadržaju, učesnici će biti radoznaliji i motivisaniji da uče što više i ostvare određeni cilj.
Učesnici postaju glavni akteri sadržaja, poistovećuju se sa likovima, ulaze u interakciju sa objektima kao da su uživo prisutni, što im omogućava da uče što više sadržaja. Moguće ih je odvesti u prošlost ili u budućnost.
Osnovna prepreka i organičavajući faktor masovnijoj praktičnoj primeni VR tehnologije bila je cena. Na našu sreću hardver i softver su dovoljno napredovali, pa je sada ova tehnologija dostupna gotovo svima. Osnovno VR iskustvo možemo doživeti već uz pomoć našeg pametnog telefona.
Kako najbolje da iskoristimo VR u edukaciji?
Kao što sam već pomenula, virtuelnu realnost moguće je koristiti bez obzira na tip materije kao i delatnost kompanije. Ona je omogućila simulaciju realnih situacija i scenarija koji pomažu zaposlenima da se lakše pripreme za različite realne situacije.
Kompanije mogu da gejmifikuju tj. primenom principa iz igrica kroz edukaciju predstave celokupno iskustvo zaposlenih u različitim situacijama. Zaposleni imaju priliku da nauče i istraže različite oblasti poslovanja na jednostavan način kao i da se stave u cipele svojih klijenata. Programi rotacije i angažovanje na kratkoročnim projektima u drugim geografskim lokacijama ili u drugim funkcionalnim oblastima sada su olakšani.
Često je korišćeno za onboarding novozaposlenih gde kroz virtuelno putovanje kroz kompaniju novozaposleni upoznaje određene delove kompanije, koja je uloga kojih organizacionih delova, strategiju, vrednosti kao i glavna pravila i politike koje važe u kompaniji.
U bankarstvu virtuelna realnost u edukaciji primenjiva je u svim oblastima. Do sada smo koristili u kreiranju sadržaja za regulatorne teme za koje je važno da sticanje znanja i podsećanje na ove teme bude konstantno, te smo kreiranjem različitih video materijala kroz različiti tip animacija koje prikazuju situacionu primenu regulativa iz prakse uspevali da napravimo animativni i angažujući sadržaj. Time olakšavamo i pojednostavljujemo proces učenja.
Kao na primer, kroz gejmifikaciju i simulaciju situacija kroz koje zaposleni prolaze a koje mogu dovesti do određenog operativnog rizika u različitim odeljenjima u banci, pripremili smo e-obuku na temu operativnih rizika. Od učesnika se očekuje da se zamisle u takvoj situaciji i odreaguju na način kako oni misle da treba što dovodi do određenog postugnuća.
Takođe, za razvoj određenih lepih veština koristimo različite gejmifikovane simulacije koji omogućavaju zaposlenima da igrajući igricu uđu u ulogu glavnog lika i prolazeći kroz različite situacije i donoseći određene odluke razvijaju veštine.
Iako je ovakav način učenja većinom individualan, što je izuzetno korisno jer učesnik sam svojim tempom prolazi kroz program kada njemu odgovara, postoji i grupni deo gde svi učesnici vide rezultate i progres drugih, nivo energije i imaju mogućnost međusobne komunikacije tokom igranja, razmene ideja i saveta.
Kako bismo obezbedili angažovanost učesnika, ključna stvar je da sadržaj bude interaktivan. Kada koristimo slike, na sadržaju moraju postojati određene tačke koje klikom učesnika daju dodatne informacije ili davanje izbora korisnicima gde žele dalje da nastave i da se kreću kroz sadržaj.
Kada koristimo video format važno je da postoji narator ili poruke koje vode učesnika kroz sadržaj. Kako bismo angažovali dodatno učesnika možemo mu omogućiti da svojim izborima dalje aktivno učestvuje u videu.
Svaki učesnik određuje sam svoj tempo rada što je izuzetno korisno jer sadržaj može biti plasiran u različite svrhe bilo da su korisnici đaci, zaposleni, studenti…
Svaki virtuelni sadržaj omogućava zaposlenima da prođu kroz iskustvo, međutim, zahteva i određenu post aktivnost odnosno sumiranje ili neke vrste debrief-a kako bismo obezbedili da svi učesnici podele utiske o iskustvu kao i da razmene i izvuku određene zaključke.
Korišćenje virtuelne realnosti u edukaciji takođe utiče na jačanje digitalne kompetence koja je danas i u budućnosti jedna od osnovnih ali izuzetno značajnih kompetenci bez obzira na oblast rada.
Sa druge strane, treba biti oprezan i pažljivo birati koje sadržaje ćemo plasirati kroz virtuelni sadržaj kako učesnici ne bi izgubili zainteresovanost za izuzetno iskustvo ako su mu prečesto izloženi. Važno je da održavamo balans i nudimo različite vrste materijala imajući u vidu sadržaj kao i tip aktivnosti.
Može li virtuelno iskustvo da zameni realno iskustvo?
Mnogi od nas će reći “Pa zar virtuelno iskustvo može da zameni realno?” Ne može i nikad neće, ali može biti dobra simulacija realnog koje dovodi do učenja i kreiranja veština. Može, takođe, poslužiti kao dobra zamena realnog iskustva ako iz nekog razloga nismo u mogućnosti da iskusimo u realnosti. Može nam otvoriti nove poglede i dodatno nas zainteresovati da u realnosti to i iskusimo i bude nam dodatni motiv.
Virtuelna realnost nametnula je novi trend u edukaciji koji pretenduje da bude i daleko najdominantniji u budućnosti. Zbog toga vežbajmo fleksibilnost, zabavu i efikasnost jer nam je takvo okruženje spremno, i čeka nas u virtuelnoj realnosti.
