Sećam se situacije kada me je pre nekoliko godina zaustavio policajac, negde oko 23h, radni dan.
Policajac: Dobro veče, saobraćajnu i vozačku molim vas.
Ja: Izvolite.
Policajac: Da li ste pili nešto? U toku je alkotestiranje vozača.
Ja: Nisam, idem sa posla.
Policajac: Čime se bavite?
Ja: Ja sam HR.
Policajac: Molim?!
Ja: Ljudski resursi.
Policajac: »#$%#?!
Ja: Kadrovska, verovatno znate šta je kadrovska?
Policajac: Pa zašto odmah ne kažete tako.
Iako se vremenom pozicija HR-a menjala, nekako se dogodilo da se kod određenog broja ljudi zadržalo ono staro viđenje ove pozicije. Pravljenje ugovora o radu, prijave i odjave, overa zdravstvenih knjižica.
Kako se razvijao biznis i kompanijske potrebe, tako se menjala i uloga HR-a.
Mnoge industrije su pretrpele promene usled razvoja novih tehnologija, nastupanja novih propisa i sve mlađe radne snage. Razvoj tehnologije je omogućio HR sektoru da efikasnije pristupi administrativnim zadacima, te da uloga HR-a postane strateška.
Osnovne potrebe zaposlenih se nisu promenile i HR sektor je i dalje zadužen da budu ispunjene. Iako je ovo veoma bitan segment odgovornosti HR sektora, promene se sve više odnose na približavanju zaposlenima i personalizovanju pristupa kompanija ka svojim zaposlenima. Upravo iz ovog razloga je važno da HR sektor čine osobe, kojima je iskreno stalo do tuđih osećanja i potreba, empatične i spremne da slušaju i bore se za potrebe zaposlenih u celoj kompaniji.
Razvoj biznisa i tehnologije, kao da je započeo i novu utakmicu na tržištu. Razvijene kompanije sa visokom svesti o važnosti zadovoljstva zaposlenih na radnom mestu, kao da se utrkuju u broju benefita koji su dostupni zaposlenima u okviru kompanije.
Ovo je posebno izraženo u IT industriji. Video igrice za vreme pauze, besplatan ketering, besplatna kafa i ceđeni sokovi se podrazumevaju, neograničen broj dana godišnjeg odmora, dolazak na posao u papučama, vrtić za decu zaposlenih u okviru kompanije, dodatno školovanje i razvoj zaposlenih.
Za industrije koje sebi pak ne mogu da priušte ovu vrstu benefita za zaposlene, ma koliko HR to priželjkivao, preostala su rešenja u vidu poklon vaučera, dodatnih dana godišnjeg odmora na osnovu posebnog zalaganja, organizovanje team building-a i posebnih druženja timova.
Za nas u HR sektoru je ovo signal da su promene usmerene upravo u smeru koji HR podržava, dobrobit zaposlenih i razumevanje njihovih potreba. Traženje najboljih rešenja za pravljenje, ne samo prijatnog, već okruženja koje daje mogućnost razvoja, kreative i najvažnije: mogućnost da posao ne utiče na privatan život.
Ipak, i pored fenomenalnih uslova, dešava se da zaposleni nisu do kraja ispunjeni i srećni. Upravo je ovo tema koja je moj tim najviše zanimala. Kada smo odlučili da je istražujemo, obratili smo se osobama od kojih najviše možemo da naučimo, našim zaposlenima.
Kako nismo pristalice previše formalnih načina komunikacije, iako je i toga bilo u prošlosti, razgovore smo organizovali nekako spontano, kada su zaposleni imali vremena tražili smo da odvoje par minuta za nas. Ovaj vid komunikacije je u našem okruženju, sasvim sigurno, najefikasniji. Imamo sreću i da zaposleni u našoj kompaniji nemaju barijeru kada je u pitanju iznošenje ličnog stava i mišljenja.
Upravo to je bilo i naše prvo opažanje. Naši zaposleni cene otvorenost koja je prisutna u našoj kompaniji, mogućnost da dođeš do svakoga za koga bi imao neko pitanje ili sugestiju, deljenje informacija ide brzo, nekada se informacije ne prenesu do kraja precizno – na tome smo nastavili da radimo, ali transparentnost je definitivno vrednost kompanije prepoznata od strane njenih članova.
Vredne informacije se mogu saznati iz razgovora uz jutarnju kaficu. Za nas najvrednija informacija je bio komentar zaposlenih da su im se svidele regrutacije koje je HR tim sprovodio u poslednje vreme. Smatraju da smo nalazili prave izbore za njihove timove. Jako važan segment u zadovoljstvu naših zaposlenih, čini infiltracija novih članova tima.
Naravno, pomogli su nam da razumemo na pravi način. Za naše zaposlene nije dovoljno da novi zaposleni budu dobri i posvećeni ljudi, sa veštinama koje su neophodne za određenu poziciju. Od posebnog značaja je uklapanje novih članova tima na onom neopipljivom nivou. Kada se ljudi „nađu“ lakše je, ali i više od toga, uvođenje novih članova u tim postaje zadovoljstvo, pravo osveženje.
Uspeli smo da pobegnemo od onog trenutka gde je neophodno da pojašnjavamo važnost posvećivanja dovoljno pažnje novom kolegi. Nismo više morali da tražimo članovima tima da za neke svoje obaveze pronađu neko drugo vreme, jer je poznato da niko nema višak vremena koji bi posvetio kolegi.
Kako nam niko ranije nije skrenuo pažnju na ovu temu, naravno da nas je posebno zainteresovala. Imali smo ideju šta je najviše uticalo na ove uspešne regrutacije. Kada bismo znali za potrebu nekog od naših timova za pronalaženjem novog člana, ranije smo se okretali najviše potrebama pozicije. Trudili smo se da što bolje pojasnimo zaduženja i odgovornosti pozicije, veštine koje bi potencijalni kandidati trebalo da poseduju.
Naravno da smo u intervjuima vodili računa o uklapanju novih kandidata sa tim liderom i timom, ali ipak je znanje često imalo prednost u odnosu na „uklopivost“ novih članova tima. Vremenom smo shvatili, iako su tim lideri pokušali da nas odvrate od ove ideje, da je ipak važnije kako će se određeni kandidat uklopiti sa timom, a ukoliko nema baš sva propisana znanja, naučiće vremenom.
U skladu sa novim stavom smo počeli i da formulišemo konkurse. Svaki tekst oglasa posebno prilagođavamo timu. Trudimo se da najbolje opišemo tim, njihov način funkcionisanja i atmosferu koja u timu vlada. Ovde ne govorimo o prezentovanju benefita koji su dostupni zaposlenima u celoj kompaniji. Naravno da opisujemo i poziciju, ali tim ima prioritet i veću pažnju.
U svakom koraku smo imali pomoć tima koji je očekivao novog kolegu. Svaka njihova sugestija vezana za najbolje predstavljanje atmosfere tima, je bila usvojena sa naše strane. Tek kada smo svi bili zadovoljni tekstom, koji najbolje opisuje tim, bili smo spremni za konkurs. Kao rezultat smo dobili veći broj zainteresovanih kandidata, koji pre svega odgovaraju timu, mi volimo da kažemo, kao ljudi.
Ceo proces nam je dao veće samopoudanje i pre svega jedan novi pogled na ulogu HR tima i uticaj koji možemo da imamo kada pričamo o povezanosti zaposlenih, kako u jednom od timova u kompaniji tako i u našem velikom timu, našoj kompaniji. Naravno rodila se gomila ideja. Osnova našeg „novog pristupa“, a koji je pre svega poravnat sa našom osnovnom funkcijom, su bili detaljni razgovori o željama i potrebama zaposlenih svakog tima.
Kako veća povezanost zaposlenih u okviru tima utiče na poslovanje? Kako veća povezanost zaposlenih utiče na zaposlene?
Veća povezanost čini atmosferu u timu lakšom. Kako lakšom? Kada komunikaciju sa nekim dovedemo na novi nivo, to znači da se polako upoznajemo i rušimo neke barijere koje postoje u svakodnevici u poslu.
Brže postavljamo pitanja, postajemo otvoreniji i samim tim dolazimo lakše do cilja. Dolazak na posao postaje sastajanje sa prijateljima. Radujemo se svakom novom članu i sa uzbuđenjem ga uvodimo u tim. Tih 8 sati provodimo u učenju, smehu, zajedničkim uspesima i željom za napretkom, naravno nije uvek sve tako bajno, ali baš zbog te unapređene konekcije između zaposlenih i konflikte rešavamo na drugačiji način, poznajemo jedni druge i naučeni smo da slušamo i poštujemo kolege.
Na sastancima imamo priliku da se predstavimo kao sjajan tim, zbog te povezanosti koju jedan tim poseduje, uvek se primeti energija i komunikacija između kolega koja će i sagovornika opustiti i naterati ga da uvidi skladnost između zaposlenih i da poželi da baš sa nama sarađuje jer ako je komunikacija između dvoje kolega tako laka i prijatna, onda mora da je i saradnja takva.
Sve se ovo postiže samo na jedan način, a to je uigran, spretan i precizan HR tim koji razmišlja o svemu i poznaje svoje kolege i sve timove do najsitinijeg detalja, i na taj način prave timove i zapošljavaju ljude bez greške, ispunjavaju njihove potrebe u potpunosti prilagođene njihovom senzibilitetu, pravovremeno reaguju i pokreću potrebne promene u timovima ili kompaniji, pa nema ni prostora da nastane nezadovoljstvo.
Zapošljavanje i stvaranje tima je jedna komplikovana stvar, komunikacija i stalna briga o potrebama zaposlenih posebno, ne postoji nešto što je savršeno, ali dok smo svi iskreni i otvoreni jedni prema drugima i poštujemo i slušamo kolege, samo pozitivan ishod može da sledi. Mi se trudimo da vidimo baš takav potencijal u svakom zaposlenom kako bi naša kompanija zaista blistala energijom i razbila monotoniju zvanu od 9 do 5.
