Tri ključna uvida u ovom tekstu:
- Šta je i čemu služi koučing služi?
- Razlike između eksternog i internog koučinga
- Prednosti i izazovi internog coaching-a.
Za bavljenje bilo kojom profesijom, neophodni su stručno znanje i tehnička ekspertiza. Međutim, pokazalo se da ovo nije dovoljno za postizanje uspeha u poslu. U današnje vreme, poslodavci u sve većoj meri insistiraju na posedovanju takozvanih mekih veština (eng. soft skills, kako ćemo ih i oslovljavati u ovom tekstu). Razvijene soft skills predstavljaju diferencijalnu prednost prilikom apliciranja za radnu poziciju, a poslodavci neretko ulažu u razvoj ovih veština kod svojih zaposlenih.
Kao najvažnije veštine ovog tipa, poslovni rukovodioci navode komunikacijske veštine, interpersonalne veštine, kritičko razmišljanje, upravljanje vremenom, upravljanje besom, rad u timu, fleksibilnost… Specifičnost razvoja soft skills-a leži u činjenici da se ovaj razvoj ne može postići iščitavanjem literature, već zahteva aktivan i posvećen rad na sebi. Razvoj „mekih veština” je od značaja kako za profesionalni, tako i za lični razvoj, stoga mu treba posvetiti pažnju i valja se osloniti na proverene naučne metode. Sve više kompanija se odlučuje da, za potrebe razvoja svojih zaposlenih, angažuje profesionalne koučeve koji će svojim angažovanjem doprineti razvoju navedenih veština.
Koučing, odnosno kognitivno bihevioralna terapija, kao osnova na kojoj se zasniva koučing, može nam pomoći da budemo bolji u onome što radimo jer je metoda zasnovana na psihologiji i njenim naučnim principima.
KBK (kognitivno bihevioralni koučing) nam prvenstveno pomaže da razumemo zašto su stvari onakve kakve jesu. Na primer, zašto radimo 15 sati dnevno, ali i dalje osećamo da to nije dovoljno dobro i da možemo bolje. Kada to shvatimo uz pomoć novih veština koje smo savladali, radićemo na tome da prekinemo obrazac ponašanja koji nas guši i dovodi do istih rezultata. Na kraju, naučićemo da prepoznamo i savladamo prepreku pre nego što ona uspe da poremeti naš rad. Takođe, još jedna stvar u kojoj nam KBK pomaže jeste razumevanje interpersonalnih odnosa. Jednostavno rečeno, koučing je proces u kom učimo kako da se pokrenemo.
Razlog zbog kog nam je potrebna podrška da pređemo u sledeću fazu života može da bude bilo koji. Zbog toga benefiti koučina mogu biti različiti.
Na primer, osećate da vam je život postao dosadna rutina, ali ne znate zbog čega. Koliko god naporno radili i trudili se – nije dovoljno. Duboko u sebi verujete da je ono što ste postigli puka sreća, a ne vaša zasluga. Ili se nalazite na prekretnici u karijeri ili nekom dugom aspektu života i sumnjate da su vaše trenutne veštine dovoljno dobre da plivate u nepoznatoj vodi. Možda su vam, pak, potrebni izazovi i promene, ali ne znate kako da se nosite sa njima i pitate se da li je to vredno da napustite svoju komfor zonu. Sa druge strane, sumnja u sebe i strah od nepoznatog nisu jedine situacije u kojima koučing može da nam koristi. Postoje trenuci kada znate da dobro obavljate svoj posao, ali ne umete najbolje da iskomunicirate određene stvari i želite da naučite da postavite granice i da se nosite sa neprijatnim situacijama.
Najčešće prakse za koje čujemo jesu da za određeni broj zaposlenih, po određenim kriterijumima, kompanije angažuju profesionalne biznis koučeve. Koučevi se biraju po profesionalnoj reputaciji, ciljevima koučinga koji treba da se ostvare, potrebama couchee-ja, kao i međusobnoj uklopivosti kouča i couchee-ja – jer je važno da postoji takozvana „hemija“. U suportnom saradnja je upitna.
Cilj svega navedenog je doprinos kompanijskim ciljevima kroz različite dimenzije razvoja u kojima kouč pomaze couch-iju da napreduje lično i profesionalno, kao i to da se taj napredak prenosi i oseća u timu u kome radi, saradnicima koji ga okružuju itd.
Koučing nije „jeftina igračka.“ Kompanije plaćaju određeni broj koučing sesija koji, opet u zavisnosti od cilja koučing-a, mogu dati rezultat u zadatom broju – ali i ne moraju.
Ili se može desiti da koučing bude organizovan samo za top menadžment ili izvršne direktore.
Prateći trendove u razvoju organizacija i njihovoj usmerenosti na razvoj ljudi, i činjenici da će se „ljudski resursi“ sve više okretati ka zaposlenima u smislu emocionalne i psihološke podrske a manje u smislu administrativne i finansijske – vredi govoriti o instituciji internog kouča.
Ilustracije radi, prema istraživanju rađenom pre par godina, zanimanja budućnosti u HR-u nose nazive kao što su: Human Capital Innovator, Talent navigator, Culture catalyst, Future of work advisor... Dakle, očekivano da se sa promenama HR praksi treba krenuti.
Interni kouč bio bi zaposlen u kompaniji, kao FTE, sa prevashodnim ciljem da organizuje i podržava koučing proces.
Pozitivne strane ovakvog vida koučinga:
- Kouč je uvek dostupan (ili raspoloživ uz dogovor i planirane seanse)
- Kouč je fokusiran na određenu populaciju
- Kouč poznaje kompaniju, njenu strategiju, viziju i misiju i ciljeve
- Kouč će sa takvim predznanjem lakše prepoznati potrebe za koučingom, ciljeve koje treba da postigne i kontekst organizacije u kojoj coachee radi, pa bi ceo proces mogao biti efikasniji i efektivniji
- Finansijski je isplativije
- Ulaganje u ekspertizu koja će definitivno u budućnosti biti sve potrebnija.
Izazovi ovakvog vida coaching-a su:
- Ukoliko kompanija ne definiše jasne ciljeve i očekivanja od internog koučinga, program može izgubiti svrhu i postati neučinkovit.
- Ukoliko menadžment ne vidi vrednost koučing programa ili ga ne podržava, može doći do problema u implementaciji i održavanju programa.
- Neuspešan izbor internih koučeva može dovesti do neefikasnih sesija ili otpora zaposlenih.
- Održati motivaciju zaposlenih ukoliko ne vide brze rezultate
- Steći i zadržati poverenje coachee-ja imajući u vidu da je kouč interno zaposleni kolega/koleginica.
Važno je na kraju istaći da kompanije koje imaju ovu praksu ili razmatraju njeno pilotiranje i implementaciju moraju biti dobro informisane i strpljive po pitanju rezultata i vremenskog okvira u kome ga očekuju.
Kako smo svi mi različiti, na nas utiču različiti faktori i okruženi smo različitim situacijama, tako je i ovo veoma individualna stvar. Ne postoji vremenski okvir koji može da posluži kao parametar uspešne i neuspešne terapije. Ono što svakako treba razumeti jeste da koučing nije magični štapić koji nam pruža instant uspeh i stvara toksičnu pozitivnost. Naprotiv. On nam pomaže da prepoznamo svoje mane i vrline i da odaberemo šta je to što kod sebe želimo da popravimo i što će nam, uz pravu podršku, pomoći da napredujemo. Metode i vežbe koje koučing podrazumeva omogućiće nam da bolje razumemo sebe i druge i koristiće nam kako u poslovnom okruženju, tako i u ostalim životnim situacijama.
Podrška koju koučing pruža stručno vođenje kroz procese razvoja veština doprinosi ne samo većoj efikasnosti, već i većoj satisfakciji i samoprihvatanju pojedinaca, zbog čega prakse kao što su interni koučing jesu sve veća neophodnost kompanija koje razmišljaju o svojoj budućnosti.
Autorka teksta: Ksenija Mijuk-Gagović, MK Group
